Još je jedan dan prošao,a nije uopće drugačiji od prethodnih dana,čak i od prije par godina,kako depresivno.
Ukratko,jutros je bilo ustajanje u 06.00 sati,skuhala se kava,popila,te se ispušilo jedno 6-7 cigareta uz tu kavu.Nadalje,djeca su se probudila,otišla u školu.Oni u školu,ja na trening koji je trajao sat vremena.Nakon treninga tuširanje,opet kava i onda razmišljanje šta napraviti za ručak.Ručak je bio osrednji,mogao je biti i bolji,ali je bio takav kakav je,kao i moje raspoloženje.Raspoloženje bi možda bilo malo bolje da ne vidim hrpu neplačenih računa koji stoje kod telefona.O iznosu tih računa neću ni pisati,samo to da niti jedan nije plaćen od 4.mjeseca,a sada će i novi doći,od 5.mjeseca,pa se misli.Biti će red dići jedno 1000 eura sindikalne pozajmice,pa to sve platiti.Eto,tako to ide godinama,kvaliteta života ravna nulti,bez pretjerivanja.I,onda me netko pita:-Zašto pušiš?Pušim zato jer nema drugog načina da se sa nečim utješiš,nemoj pušiti,nemoj ni živjeti.Sreća da me ne privlači alkohol,pitanje je koliko bi pio da ubijem ovo prazno vrijeme.I,tako,skrene se pogled sa tih računa,te se čekaju djeca da dođu iz škole.Daj im ručak,te nakon ručka ih nateraš da uče,pišu zadaću.Kada se to završi,djeca se zaigraju,a ja poslije podne idem malo prileći,oko dva sata nikakvog sna.Legneš,te se u glavi motaju razni problemi.Nekako zaspeš,onda se probudiš,nisi nikakav,užas.Dođe i večer,opet isto,stalno razmišljanje kako i šta,a najviše razmišljanje o tom novcu,kojeg jednostavno nema dovoljno,za normalan život.Djeca odu spavati,ja gledam tv,onda na spavanje,te se sve ponavlja,kako je gore navedeno.I tako godinama,a koliko će još trajati,tko zna.Eto,šta je život,i onda čujem često gluposti raznih ljudi koji kažu da im novac ne znači ništa.Lažu!
Laku noć!
Nema komentara:
Objavi komentar